Tango

Tango potiche iz Argentine, a najpe se plesao u Buenos Airesu, u getu "Baria de Las Ranas" i to pod nazivom "Baila con corte" (ples sa odmorom). Ples se dalje razvijao u dva smera: "habanera"i "milonga" - pretecha danashnjeg tanga. Nakon Kube, Brazila i Argentine stigao je i u Pariz, zavladavshi i modom i plesom tek 1907. godine.
U drushtveni ples ga je preoblikovao tadashnji plesach i kompozitor Camille de Rhynal, a proslavio u svetu Rudolfo Valentino 1912. godine. Po stilu se vrlo razlikuje od ostalih standardnih plesova. Jedini standardni ples latino-americhkog porekla.Predstavljanje tanga je dosta tezak zadatak plesnim parovima.
Njegov ritam je iscepkan i dinamichan. Sadashnja forma i stil se pokazuje u energichnim progresivnim pokretima, koji se iscepkano izmenjuju između strastvene dinamike i napetih pauza. Danas se tango najbolje karakterishe frazom “tužna misao koja se pleshe”. Popularnost tanga proistekla je iz nashe potrebe za jakim emocijama, senzualnoshcu, melanholijom, predavanjem i krhkoshcu.
To je ples koji pricha prichu o odnosu izmedju mushkarca izžene, o besu prevarenog ljubavnika, o jednoj tako snaznoj emociji, da u svom najsavrshenijem obliku tango govori o zivotu i smrti. Iako nastao u zemlji koja je bila pod jakim uticajem macho kulture, tango je ples koji predstavlja izbalansiran odnos između mushkarca i zene.
Ako jedan deo partnerstva ne funkcionshe, par nije izbalansiran i ne moze se plesati. Ovo je tachno za sve standardne plesove ali u tangu postaje najochiglednije zbog njegovog karaktera i oshtrine.
Svaki plesach ce plesati tango na svoj nachin jer je to ples karaktera, ples bez strogo utvrdjenih pravila, ples gde individualnost znachi sve.

https://servimg.com/view/11391793/12